Merne jedinice

[866.] Jedinica za merenje elektricnog napona je:

*a) amper.
*b) om.
*c) farad.
*d) volt.

[867.] Jedinica za merenje elektricne struje je:

*a) amper.
*b) om.
*c) farad.
*d) volt.

[868.] Jedinica za merenje kapaciteta je:

*a) amper.
*b) om.
*c) farad.
*d) volt.

[869.] Jedinica za merenje elektricnog otpora je:

*a) amper.
*b) om.
*c) farad.
*d) volt.

[870.] Jedinica za merenje induktivnosti je:

*a) henri.
*b) om.
*c) farad.
*d) volt.

[871.] Jedinica za merenje elektricne snage je:

*a) volt.
*b) watt.
*c) amper.
*d) om.

[872.] Zelimo izmeriti napon na opterecenju. Voltmetar prikljucimo:

*a) serijski opterecenju.
*b) umesto opterecenja.
*c) paralelno opterecenju.
*d) nije bitno kako ce mo prikljuciti voltmetar.

[873.] Zelimo izmeriti struju kroz opterecenje. Ampermetar prikljucimo:

*a) serijski opterecenju.
*b) umesto opterecenja.
*c) paralelno opterecenju.
*d) nije bitno kako ce mo prikljuciti voltmetar.

[874.] Zelimo izmeriti napon baterije. Koji instrument je za merenje je najprimerniji?

*a) Ampermetar.
*b) Voltmetar.
*c) Vatmetar.
*d) Ommetar.

[875.] Sta ce se dogoditi ako u uticnicu mreznog napona 220V prikljucimo ampermetar?

*a) Izmericemo napon u uticnici.
*b) Izmericemo struju kroz ampermetar.
*c) Nista, jer ampermetar ima skoro beskonacan otpor.
*d) Unisticemo ampermetar, ili u najboljem slucaju, osigurac u njemu.

[876.] Pozeljno je da voltmetar ima:

*a) sto veci unutrasnji otpor.
*b) nelinearnu sklau.
*c) sto manji unutrasnji otpor.
*d) sto manju skalu.

[877.] Pozeljno je da ampermetar ima:

*a) sto veci unutrasnji otpor.
*b) nelinearno skalo.
*c) sto manji unutrasnji otpor.
*d) sto manju skalu.

 

[878.] Da li mozemo neku velicinu potpuno natancno izmeriti?

*a) Da.
*b) Samo tada, kada se temperatura okoline pri merenju ne menja.
*c) Ne.
*d) Da, jer digitalni merni instrumenti mere bez greske.

[879.] Greske koje nastaju pri merjenju, nazivamo:

*a) merna smetnja.
*b) merna greska.
*c) merno cudo.
*d) merni neuspeh.

[880.] Da li unutrasnji otpor voltmetra utice na merenje napona?

*a) Ne, jer svi voltmetri imaju beskonacni otpor.
*b) Samo pri merjenju naizmenicnog napona.
*c) Da.
*d) Ne, jer voltmetri nemaju unutrasnji otpor.

[881.] Merimo napon na opterecenju, kroz koji tece naizmenicna struja. Da li frekvencija struje moze uticati na merenje napona?

*a) Ne, jer su napon i frekvencija dve posve razlicite velicine.
*b) Ne, jer je napon nezavisan od frekvencije.
*c) Samo u slucaju kapacitivnog opterecenja.
*d) Da.

[882.] Sa instrumentom sa okretnom zavojnicom merimo napon na opterecenju kroz kojeg tece naizmenicna struja. Da li oblik struje moze uticati na merenje napona?

*a) Da.
*b) Samo pri veoma visokim frekvencijama.
*c) Ne, oblik struje nije bitan.
*d) Ne, jer su instrumenti sa okretnom zavojnicom neosetljivi na oblik struje.

[883.] Otpornost otpornika merimo:

*a) GRID-DIP metrom.
*b) frekvencmetrom.
*c) ommetrom.
*d) spektar analizatorom.

[884.] Oblik naponskog signala vidimo:

*a) osciloskopom.
*b) frekvencmetrom.
*c) GRID-DIP metrom.
*d) Leherevim vodom.

[885.] Frekventni spektar signala merimo:

*a) osciloskopom.
*b) spektar-analizatorom.
*c) reflektometrom.
*d) frekvencmetrom.

[886.] Prilagodjenost antene na predajnik merimo:

*a) reflektometrom.
*b) voltmetrom.
*c) spektar analizatorom.
*d) frekvencmetrom.

[887.] Da li SWR mozemo meriti reflektometrom?

*a) Ne, jer su reflektometri previse nelinearni.
*b) Ne, jer ne postoji fizicka povezanost medju tim velicinama.
*c) Da, ali samo jednosmernih signala.
*d) Da.

[888.] Sa kojim mernim instrumentom NE mozemo meriti frekvencije signala?

*a) Sa frekvencmetrom.
*b) Sa spektar analizatorom.
*c) Sa osciloskopom.
*d) Sa ommetrom.

[889.] Jedinica  za merenje frekvencije je:

*a) herc.
*b) henri.
*c) farad.
*d) amper.

[890.] Koju  pojavu mozemo upotrebiti za merenje rezonantne frekvencije elektrinog oscilatornog kola?

*a) Difuziju.
*b) Rezonancu.
*c) Elektrolizu.
*d) Auroru.

[891.] Sta prikazuje slika?

*a) Elektromotor.
*b) Kompas.
*c) Instrument sa okretnim jezgrom.
*d) Instrument sa okretnom zavojnicom.

 

[892.] Kako ce mo prosiriti merno podrucje za merenje struje sa instrumentom sa okretnom zavojnicom?

*a) Tako, da paralelno vezemo otpornik.
*b) Tako, da serijski vezemo otpornik.
*c) Tako, da krajeve zavojnice kratko spojimo.
*d) Merno podrucje ne mozemo prosiriti.

[893.] Kako ce mo prosiriti merno podrucje za merenje napona sa instrumentom sa okretnom zavojnicom?

*a) Tako, da paralelno vezemo otpornik.
*b) Tako, da serijski vezemo otpornik.
*c) Tako, da krajeve zavojnice kratko spojimo.
*d) Merno podrucje ne mozemo prosiriti.

[894.] Analogni ommetar ima:

*a) linearnu skalu.
*b) nelinearnu skalu.
*c) dve kazaljke.
*d) nulu na sredini skale.

[895.] Sta merimo sa AVO metrom?

*a) Struju, napon i otpor.
*b) Samo struju.
*c) Samo napon.
*d) Samo otpor.

[896.] Zasto su u odredjenim slucajevima bolji analogni voltmetri od digitalnih?

*a) To nije tacnno, digitalni su mnogo bolji
*b) Jer nam kretanje kazaljke daje potrebnu informaciju.
*c) Jer su analogni tacniji.
*d) Jer su na boljem glasu.

[897.] Kako prikazujemo unutrasnji otpor voltmetra?

*a) U omima.
*b) U omima po voltu i to za svako merno podrucje posebno.
*c) U voltima po amperu.
*d) U voltima.

[898.] Upotrebom elektronskih ulaznih stepena kod voltmetra sa okretnom zavojnicom:

*a) povecavamo ulazni otpor.
*b) povecavamo gresku pri merenju.
*c) posve iskljucujemo uticaj temperature.
*d) smanjujemo otpornost na smetnje.

[899.] Sa kojom velicinom opisujemo prilagodjenost opterecenja na generator (na primer prilagodjenost antene na predajnik)?

*a) Sa  naponom.
*b) Sa odbojnost.
*c) Sa silom.
*d) Sa strujom.

[900.] Koju jedinicu ima velicina koju nazivamo odbojnost?

*a) Volt.
*b) Nema jedinice.
*c) Njutn.
*d) Amper.

[901.] Odbojnost 0 znaci:

*a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
*b) veoma slab SWR.
*c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
*d) neelasticno opterecenje.

[902.] Odbojnost 1 znaci:

*a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
*b) veoma dobar SWR.
*c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
*d) neelasticno opterecenje.

[903.] Talasnost 1 znaci:

*a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
*b) veoma slab SWR.
*c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
*d) neravnomerno opterecenje.

[904.] Talasnost tex2html_wrap_inline8356 znaci:

*a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
*b) veoma dobar SWR.
*c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
*d) neravnomerno opterecenje.

[905.] Da li se velicina odbojnosti menja, ako se izmedju opterecenja i reflektometra ubaci komad koaksijalnog kabla, koji ima karakteristicnu impedancu jednaku referentoj impedanci reflektometra?

*a) Da.
*b) Zavisno od duzine kabla.
*c) Ne.
*d) Samo pri merenju na veoma niskim frekvencijama.

[906.] Da li mozemo iz odbojnosti izracunati talasnost (SWR)?

*a) Ne, jer izmedju njih ne postoji fizicka povezanost.
*b) Samo u slucaju radio talasa visokih frekvencija, koji se ne odbijaju od jonosfere.
*c) Da.
*d) Prakticno ne, jer je postupak izracunavanja previse komplikovan i dugotrajan.

[907.] S kojim mernim instrumentom merimo prilagodjenost antene na predajnik?

*a) AVO metrom.
*b) SWR metrom.
*c) Frekvencmetrom.
*d) Termometrom.

[908.] Kako u praksi sa obicnim SWR metrom merimo talasnost (SWR)?

*a) Preklopnik postavimo u polozaj za merenje talasa prema anteni i potenciometar postavimo tako, da instrument pokaze pun odklon. Nakon toga preklopnik postavimo u polozaj za merjenje reflektovanog talasa i na skali ocitamo vrednost talasnosti.
*b) Talasnost ocitamo, kada je preklopnik u jednom polozaju i nakon toga jos jednom u drugom polozaju. Obe vrednosti medjusobno podelimo i dobijemo rezultat merenja.
*c) Talasnost jednostavno ocitamo bez obzira na polozaj preklopnika.
*d) Talasnost se ne meri sa SWR metrom.

[909.] Kako se naziva merni instrument za merenje frekvencije?

*a) Voltmeter.
*b) Vatmeter.
*c) Frekvencmetar.
*d) Sumomer.

[910.] Na kom principu radi frekvencmetar?

*a) Radi na principu brojanja impulsa u odredjenoj jedinici vremena.
*b) Broji sve impulse u momentu merenja. Merni rezultat je broj svih impulsa.
*c) Broji broj visih harmonickih komponenti.
*d) Broji broj pozitivnih i negativnih poluperioda.

[911.] Kako merimo frekvenciju predajnika pomocu frekvencmetra?

*a) Frekvencmetrom ne mozemo izmeriti frekvenciju predajnika.
*b) Postavimo vremensku bazu, zatim (dosta oslabljen) signal dovedemo na ulaz frekvencmetra i na displeju ocitamo frekvenciju.
*c) Izlaz predajnika direktno prikljucimo na frekvencmetar i ocitamo frekvenciju.
*d) Na antenski konektor iskljucenog predajnika prikljucimo frekvencmetar i ocitamo frekvenciju.

[912.] Na kom principu radi absorbcijski frekventni brojac?

*a) Na principu trazenja rezonantne frekvencije.
*b) Na principu brojanja impulsa u jedinici vremena.
*c) Na principu mehanickog brojaca.
*d) Na principu difuzije elektrona.

[913.] Sta merimo GRID-DIP metrom?

*a) Napon.
*b) Resonantnu frekvenciju oscilatornog kola.
*c) Prilagodjenost dipol antene na predajnik.
*d) Struju.

[914.] Da li mozemo GRID-DIP metrom izmeriti kapacitet kondenzatora?

*a) Ne.
*b) Da, ako ga sa zavojnicom poznate induktivnosti vezemo u oscilatorno kolo, izmerimo rezonantnu frekvenciju i izracunamo kapacitet.
*c) Ne, jer GRID-DIP metrom merimo samo jednosmerni napon.
*d) Samo ako je kondenzator elektrolitski.

[915.] Da li mozemo GRID-DIP metrom izmeriiti induktivnost zavojnice?

*a) Ne.
*b) Da, ako je sa kondenzatorom poznatog kapaciteta vezemo u oscilatorno kolo, izmerimo resonantnu frekvenciju i izracunamo induktivnost.
*c) Ne, jer GRID-DIP metrom merimo samo jednosmerni napon.
*d) Samo kada je zavojnica motana na feritnom jezgru.

[916.] Sa kojim instrumentom merimo vremensko kasnjenje signala?

*a) Sa frekvencmetrom.
*b) Sa absorbcijskim frekventnim brojacem.
*c) Sa Leherevim vodom.
*d) Sa osciloskopom.

[917.] Koji sklop je sastavni deo osciloskopa?

*a) Vertikalni pojacavac.
*b) Frekventni diskriminator.
*c) Mesac.
*d) DSB modulator.

[918.] Koji sklop je sastavni deo osciloskopa?

*a) Frekventni diskriminator.
*b) Mesac.
*c) Horizontalni pojacavac.
*d) DSB modulator.

[919.] Koji sklop je sastavni deo osciloskopa?

*a) Frekventni diskriminator.
*b) Mesac.
*c) DSB modulator.
*d) Generator vremenske baze.

[920.] Zelimo meriti vremensko kasnjenje naponskog signala. Na koji ulaz osciloskopa ga prikljucimo?

*a) Na X ulaz.
*b) Na Y ulaz.
*c) Na Z ulaz.
*d) Na ulaz za nuzdu.

[921.] Sta napaja horizontalni pojacivac u osciloskopu?

*a) Horizontalne odklonske ploce u katodnoj cevi.
*b) Vertikalne odklonske ploce u katodnoj cevi.
*c) Grejanje katodne cevi.
*d) Fokusira anodu.

[922.] Sta napaja vertikalni pojacivac u osciloskopu?

*a) Horizontalne odklonske ploce u katodnoj cevi..
*b) Vertikalne odklonske ploce u katodnoj cevi.
*c) Grejanje katodne cevi..
*d) Fokusira anodu.

[923.] Kako ocitavamo napon sa zaslona osciloskopa?

*a) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
*b) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo horizontalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
*c) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu sekunda po podeoku.
*d) Vrednost napona ne mozemo ocitati.

[924.] Kako ocitavamo periodu periodicnog signala sa zaslona osciloskopa?

*a) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
*b) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo horizontalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
*c)  Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo horiontalne podeoke i pomnozimo ih sa vrednoscu sekunda po podeoku.
*d) Vrednosti periode ne mozemo ocitati.

[925.] Kako postavljamo naponsko podrucje pri merenju sa osciloskopom?

*a) Sa preklopnikom postavimo vrednost volt po podeoku.
*b) Sa preklopnikom postavimo vrednost sekunda po podeoku.
*c) Sa potenciometrom za regulisanje intenziteta tacke.
*d) Naponsko podrucje se ne moze postaviti.

[926.] Kako postavljamo frekventno podrucje pri merenju sa osciloskopom?

*a)  Sa preklopnikom postavimo vrednost volt po podeoku.
*b) Sa preklopnikom postavimo vrednost sekunda po podeoku.
*c) Sa potenciometrom za regulisanje intenziteta tacke.
*d) Frekventno podrucje se ne moze postaviti.

[927.] Da li mozemo sa osciloskopom meriti signal bilo koje frekvencije?

*a) Da, jer su frekventno nezavisni.
*b) Da, jer su osciloskopi elektronski merni instrumenti.
*c) Ne, jer svi osciloskopi imaju gornju granicnu frekvenciju.
*d) Ne, jer sa osciloskopom mozemo meriti samo jednosmeran napon.

   
 

       Omov zakon                                                                 Struja,napon,otpor