[831.] Da li dobar antenski vod unosi gubitke izmedju predajnika i antene?
a) Ne.
b)Dovoljno dugi vodovi ne smeju unositi gubitke.
c) Da, samo pri prenosu signala niske frekvencije.
d) Da, i najbolji vod unosi gubitke izmedju predajnika i
antene.[832.] Da li je potrebno izmeriti karakteristicnu impedancu napojnog voda?
a) Karakteristicna impedanca je napisana na samom vodu, te
je nije potrebno meriti.
b) Ne, zato sto su podatci o karakteristicnim impedancama napisani u
prirucnicima.
c) Da, kod nesimetricnih vodova.
d) Da.[833.] Kakav uticaj ima relativna dielektricna konstanta na brzinu sirenja elektromagnetnih talasa?
a) Brzina sirenja talasa se povecava kada je dielektricna
konstanta veca od 1.
b) Brzina sirenja se ne menja.
c) Kada je dielektricna konstanta veca od 1, brzina sirenja
se smanjuje.
d) Osnovne karakteristike materijala ne uticu na brzinu
sirenja elektromagnetnih talasa[834.] Sta pokazuje faktor skracenja voda?
a) Faktor skracenja voda pokazuje koliko moramo skratiti
antenski vod, da bi antena bila najbolje prilagodjena.
b) Faktor skracenja voda pokazuje kakav je odnos brzine
sirenja talasa u vodu i u vazduhu; faktor je manji od 1.
c) Faktor skracenja voda pokazuje, kakav je odnos brzine sirjenja
talasa u vazduhu i u vodu; faktor je veci od 1.
d) Faktor skracenja voda pokazuje, koliko moramo skratiti
antenu da bi bila resonantna.[835.] Koliki je faktor skracenja voda, koji ima relativnu dielektricnu konstantu 4?
a) 2
b) 1
c) 0.2
d) 0.5[836.] Kolika je brzina elektromagnetskog talasa u vodu koji ima faktor skracenja 0.5?
a) 300000 km/s.
b) 200000 km/s.
c) 150000 km/s.
d) 15000 km/s.[837.] Elektromagnetni talasi u vodu se sire brzinom od 150000 km/s. Kolika je relativna dielektricna konstanta dielektrika u vodu?
a) 4
b) 2
c) 0.5
d) 0.25[838.] Elektromagnetni talasi se sire brzinom od 300000 km/s. U kojem od navedenih materijala je ta brzina moguca?
a) U vitroplastu.
b) U vakuumu.
c) U plastici.
d) U staklu.[839.] Koji od navedenih vodova nije predstavnik simetricnih vodova?
a) Oklopljeni dvozilni vod.
b) Koaksijalni vod.
c) Dvozilni vod sa vazdusnom izolacijom.
d) TV dvojni vod.[840.] Koja od navedenih tvrdnji ne vazi za simetricni dvozilni vod sa vazdusnom izolacijom?
a) Simetricni dvozilni vod sa vazdusnim dielektrikom ima vece
gubitke od koaksijalnog voda.
b) Blizina metalnih predmeta (oluci, stubovi) menja
impedancu voda.
c) Tipicna impedanca za dvozilni vod sa vazdusnim dielektrikom
iznosi izmedju 200 i 600 oma.
d) Impedanca dvozilnog voda sa vazdusnim dielektrikom je
zavisna
od debljine vodova i njihove medjusobne udaljenosti.[841.] Koja od navedenih trvdnji ne vazi za koaksijalni vod?
a) Koaksijalni vod je sastavljen od unutrasnjeg provodnika
oblozenog dielektrikom, spoljasnjeg provodnika i zastitnog plasticnog
omotaca.
b) Blizina metalnih predmeta (oluci, stubovi) menja
impedancu voda.
c) Koaksijalni vod ima vece gubitke od dvozilnog voda sa
vazdusnim izolatorom.
d) Koaksijalni vod mozemo zakopati u zemlju.[842.] Koja od navedenih impedanci nije tipicna za koaksijalni vod?
a) 
.
b) 
.
c) 
.
d) 
.[843.] Koji je od navedenih nedostataka kriv za stetno zracenje koaksijalnog voda?
a) Otpornost provodnika.
b) Nekvalitetan dielektrik.
c) Slaba plasticna zastita.
d) Premala gustoca opleta voda.[844.] U podatcima proizvodjaca stoji, da 100 metara koaksijalnog voda pri odredjenoj frekvenciji ima 8 dB slabljenja. Koliko slabljenja ima vod duzine 50 metara?
a) 11 dB.
b) 8 dB.
c) 5 dB.
d) 4 dB.[845.] Sa vatmetrom izmerimo snagu na pocetku i na kraju koaksijalneg voda. Ustanovimo da je snaga na pocetku 10 W, na kraju 5 W. Koliko je slabljenje voda?
a) 2 dB.
b) 3 dB.
c) 4 dB.
d) 5 dB.[846.] Vod na slici ima impedancu Z. Sa kolikim opterecenjem R dobijamo raspored napona uzduz voda, kao sto pokazuje slika?
a) R = Z
b) R = 0
c) 
d) R > Z
[847.] Vod na slici ima impedancu Z. Sa kolikim opterecenjem R dobijamo raspored napona uzduz voda, kao sto pokazuje slika?
a) R = Z
b) R = 0
c)
d) R > Z
[848.] Vod na slici ima impedancu Z. Sa kolikim opterecenjem R dobijamo raspored napona uzduz voda, kao sto pokazuje slika?
a) R = Z
b) R = 0
c)
d) R > Z
[849.] Vod na slici ima impedancu Z. Sa kolikim opterecenjem R dobijamo raspored napona uzduz voda, kao sto pokazuje slika?
a) R = Z
b) R = 0
c) R < Z
d) R > Z
[850.] Vod na slici ima impedancu Z. Sa kolikim opterecenjem R dobijamo raspored napona uzduz voda, kao sto pokazuje slika?
a) R = Z
b) R = 0
c) R < Z
d) R > Z
[851.] Zbog cega je zanimljiv vod duzine 1/4 talasne duzine?
a) Taj vod je kratak i zato ima male gubitke.
b) Vod te duzine se upotrebljava kao transformator impedance.
c) Vod te duzine je rezonantan i zato bolje prenosi energiju.
d) To je najkraca duzina voda koju ima smisla uporabljavati.[852.] Vod duzine 1/4 talasne duzine ima karakteristicnu impedancu 50 oma. Jedan kraj voda zakljucimo sa impedancom 100 oma. Koliku impedancu dobijamo na drugom kraju voda?
a) 
.
b) 
.
c) .
d) .[853.] Vod duzine 1/4 talasne duzine zakljucimo sa impedancom 50 oma. Na drugom kraju voda izmerimo impedancu 50 oma. Kolika je impedanca voda?
a) .
b) .
c) .
d) .[854.] Cemu sluze transformatori impedance kod antena?
a) Sa transformatorima povecavamo snagu predajnika.
b) Sa njima prilagodjavamo impedancu antene na impedancu
napojnog voda.
c) Transformatore upotrebljavamo u ispravljacima.
d) Sa transformatorima impedance snizavamo previsok napon,
koji
bi bio velika opasnost u slucaju da neko dotakne antenu.[855.] Sta moramo uraditi da bi 300-omski napojni vod prikljucili na predajnik koji ima 50 omski izlaz?
a) To ne mozemo uraditi.
b) Nista, jer nije bitno kolika je impedanca voda.
c) Izmedju antenskog voda i predajnika postavimo
prilagodjenje koje prilagodjava izlaznu impedancu predajnika na impedancu voda.
d) Paralelno sa napajnim vodom vezemo otpornik od 50 oma.856.] Da li mozemo koristiti komade napojnih vodova kao elemente za prilagodjenje?
a) Ne, napajni vod se koristi samo za napajanje antene.
b) Ne, jer nema smisla upotrebljavati napojne vodove u tu
svrhu.
c) Da, samo kada je u pitanju simetricni vod sa vazdusnom
izolacijom.
d) Da.[857.] Koji element moze nadomestiti nedostatak 1/4 talasne duzine voda koji je na jednom kraju zatvoren?
a) Kondenzator.
b) Zavojnica.
c) Transformator za simetriranje.
d) Serijski oscilatorni krug.[858.] Koji element moze nadomestiti nedostatak od 1/4 talasne duzine voda koji na jednom kraju otvoren?
a) Zavojnica.
b) Transformator za simetriranje.
c) Kondenzator.
d) Serijski oscilatormi krug.[859.] Koji element moze nadomestiti 1/4 talasne duzine voda koji je na jednom kraju otvoren?
a) Zavojnica.
b) Paralelni oscilatorni krug.
c) Kondenzator.
d) Serijski oscilatorni krug.[860.] Koji element moze nadomestiti 1/4 talasne duzine voda koji je na jednom kraju zatvoren?
a) Paralelni oscilatorni krug.
b) Zavojnica.
c) Kondenzator.
d) Serijski oscilatorni krug.
Frekventni opsezi Osnovni pojmovi i kom.