Sirenje radio talasa

[768.] Za vertikalno polarizovan elektromagnetski talas vazi:

a) da je elektricna komponenta polja vertikalna na povrsinu zemlje.
b) da je magnetna komponenta polja vertikalna na povrsinu zemlje.
c) da je elektricna komponenta polja paralelna sa povrsinom zemlje.
d) da talas ima samo elektricnu komponentu polja, koja je vertikalna na povrsinu zemlje.

[769.] Za horizontalno polarizovan elektromagnetni talas vazi:

a) da je elektricna komponenta polja paralelna sa povrsinom zemlje.
b) da je magnetna komponenta polja paralelna sa povrsinom zemlje.
c) da je elektricna komponenta polja vertikalna na povrsinu zemlje.
d) da talas ima samo elektricnu komponentu polja, koja je paralelna sa povrsinom zemlje.

 

[770.] Do loma ali refrakcije talasa dolazi:

a) kada talas naidje na prepreku.
b) pri prolazu talasa kroz sredine sa razlicitim dielektricnimi konstantama.
c) na rubovima prepreka koje se naidju na putu talasa.
d) svake nedelje u popodnevnim casovima.

[771.] Pojavu, kada se talas lomi na rubovima prepreka, nazivamo:

a) odbijanje ili refleksija.
b) lom ali refrakcija.
c) otklon ali difrakcija.
d) krivljenjetalasa.

[772.] Sta je glavni uzrok za nastanak elektrona i  jona u jonosferi?

a) Visoka temperatura.
b) Visok pritisak.
c) Ultraljubicasto i rentgensko zracenje sunca i drugih zvezda.
d) Niska temperatura.

[773.] Koji su glavni pojasevi jonosfere?

a) A, B i C.
b) Z0, Z1 i Z2.
c) P, Q, R i S.
d) D, E, F1 i F2.

[774.] Kako nazivamo talas koji se siri po zemljinoj povrsini?

a) Povrsinski talas.
b) Troposferski talas.
c) Prostorni talas.
d) Odbijeni talas.

[775.] UKt se obicno prostire kao:

a) povrsinski talas.
b) troposferski talas.
c) prostorni talas.
d) jonosferski talas.

[776.] Za koje vrste talasa je karakteristicno prostorno ili jonosfersko prostiranje?

a) Za duge talase.
b) Za srednje talase.
c) Za kratke talase.
d) Za ultra kratke talase.

[777.] Pri prostiranju talasa se susrecemo sa pojavom mrtve zone. Sta je mrtva zona?

a) To je podrucje, koje se nastaje izmedju krajnjeg dometa povrsinskog talasa i talasa koji se odbija od jonosfere.
b) To podrucje nastaje unutar dometa povrsinskog talasa.
c) To je podrucje, koje je predaleko od predajnika, da bi ga dosegnuo prostorni talas.
d) To podrucje nastaje iza dometa jonosferskog talasa. 

[778.] Od cega zavisi emisija velikih kolicina  UV i rentgenskog zracenja?

a) Od aktivnosti Meseca.
b) Od mesecevih mena.
c) Od aktivnosti Sunca.
d) Od dogadjanja u jonosferi.

[779.] Ukakvoj su medjusobnoj vezi broj suncevih pega i jacina zracenja sunca ?

a) Zracenje sunca je najmanje kada je broj pega najveci.
b) Zracenje sunca je najveca kada je broj pega najveci.
c) Jacina zracenja i broj suncevih pega nisu medjusobno povezani.
d) Sunce zraci podjednako, a broj pega je promenljiv.

[780.] Da li jonosfera u normalnim prilikama odbija UKT podrucje?

a) Da, uvek.
b) Da, samo ako su talasi frekvencije  144MHz ii 220MHz.
c) Ne, svi talasi visoke frekvencije prolaze kroz jonosferu.
d) Ne, UKT talasi ne mogu doseci do jonosfere.

[781.] Da li F sloj postoji po noci?

a) Ne, postoji samo po danu dok sija sunce.
b) Da. To je glavni sloj, koji omogucava uspostavljanje dalekih veza na kratkim talasima.
c) Ne, po noci prolazi E sloj.
d) Ne, nikako.

[782.] Koji je od navedenih slojeva jonosfere najblizi Zemlji?

a) D.
b) F1.
c) E.
d) F2.

[783.] Koji je od navedenih slojeva jonosfere najudaljeniji od Zemlje?

a) E.
b) F1.
c) D.
d) F2.

[784.] Najvisa  frekvencija  talasa, koji pod pravim uglom dodje do jonosfere i od nje se odbije nazivamo:

a) mrtva zona.
b) MUF.
c) kriticna frekvencija.
d) odbijena frekvencija.

[785.] Kako oznacavamonajvisu frekvenciju talasa, koji se odbilo od jonosfere, pri cemu je upadni ugao talasa manji od pravog ugla?

a) Kriticna frekvencija.
b) MUF.
c) LUF.
d) Odbijena frekvencija.

[786.] Sta je frekvencija slabljenja?

a) To je najvisa frekvencija, koja se na KT podrucju jos moze upotrebiti.
b) To je najniza upotrebljiva frekvencija za uspostavljanje veza uz pomoc povrsinskog talasa.
c) To je najvisa upotrebljiva frekvencija za uspostavljanje veza uz pomoc  prostornog talasa.
d) To je frekvencija,koja se zbog gubitaka u napojnom kablu u potpunosti absorbuje.

[787.] Kako definisemo upotrebljivo frekventno podrucje na KT?

a) Upotrebljivo frekventno podrucje se nazivaa LUF.
b) Upotrebljivo frekventno podrucje se naziva MUF.
c) Upotrebljivo frekventno podrucje se naziva LUF i MUF.
d) Upotrebljivo frekventno podrucje se naziva frekvencija slabljenja.

[788.] Kako nazivamo promenu jacine signala u zvucniku prijemnika?

a) Feding.
b) Mikrofonija.
c) Skripanje.
d) Zavijanje.

[789.] Da li aktivnost sunca utice na prostiranje ktatkih talasa?

a) Da.
b) Da, kada je frekvencija izmedju 21 MHz i 30 MHz.
c) Obicno ne.
d) Ne, nikako.

[790.] Da li doba dana utice na prostiranje ktatkih talasa?

a) Da.
b) Da, na frekvencije ispod 14 MHz.
c) Obicno ne.
d) Ne, nikako.

[791.] Kako nazivamo pojavu, kada u E sloju nastane podrucje sa velikom koncentracijom elektrona?

a) Temperaturna inverzija.
b) Pojava oblaka.
c) Suncani vetar.
d) Sporadicni E sloj.

[792.] Koja pojava omogucava uspostavljanje UKT veza suz pomoc odbijanja meteorskih tragova ?

a) Temperaturna inverzija.
b) Pojava oblaka.
c) Odbijanje od meseca.
d) Odbijanje od jonizovanih tragova, koje prave meteori.

[793.] Kako nazivamo pojavu, kada se iznad zemljinih polova pojavi snazno jonizovani deo E sloja ?

a) Sporadicni E sloj.
b) Pojava jonizovanih oblaka.
c) Aurora ali polarna svetlost.
d) Meteorski tragovi.

[794.] Zbog nepravilnosti u E sloju su u kasno prolece i rano leto moguce daleke UKT veze. Pojava se naziva transalpsko prostiranje ili skraceno TAP. Kako se drugacije naziva ta pojava ?

a) Sporadicni E sloj.
b) EME.
c) FAI.
d) MS.

[795.] Koja vrsta propagacije nam omogocava iznenadne duge UKT veze sa stanicama iz Afrike?

a) TAP.
b) MS.
c) Aurora.
d) TEP.

[796.] Kako oznacavamo rad na UKT podrucju, kada koristimo Mesec kao pasivni reflektor?

a) Rad preko vestackih satelita.
b) TAP.
c) EME.
d) Aurora.

[797.] Dali radioamateri mogu uspostavljati veze preko vestackih satelita ?

a) Ne, sateliti su namenjeni za komercijalne svrhe.
b) Ne, svi frekventni opsezi koji su dodeljeni radioamaterima  ne mogu proci kroz jonosferu.
c) Da, radioamateri mogu uspostavljati veze preko svih satelita, koji su u Zemaljskoj orbiti.
d)  Da, radioamateri mogu uspostavljati veze preko amaterskih satelita.

[798.] Kako utice visina antene na mogucnot uspostavljanja dalekih (DX) veza?

a) Visina antene nije kriticna.
b) Visje postavljena antena omogucava bolje uspostavljanje dalekih veza.
c) Nize postavljena antena omogucava bolje uspostavljanje dalekih veza.
d) Antenu postavljamo sto nize zbog sigurnosti.

      RST sistem                                                                      Skracenice