Amaterska Radio – Goniometrija – Radio orijentiring

ARG – tehničko sportska disciplina

Sastavni deo radio-amaterskog pokreta koji niko nije uspeo, a nije ga ni moguće do kraja definisati, je i amaterska radio-goniometrija. Ona se razvijala, eksponirala, pa je i normativno regulisana kao tehničko sportska aktivnost radio-amatera. To je, u kompleksu radio-amaterskog eksperimentisanja deo u kome je izvršen vrlo uspešan spoj osposobljenost, veštinu i dovitljivost, a kroz sportski deo svoju kondicionu pripreljenost i sportski žar. U radio-amaterskoj organizaciji postoje razne podele i opredeljenja. Kod jednog istog radio-amatera javlja se kvalitativna zainteresovanost za jednu, pa za drugu ili čak istovremeno za više aktivnosti i njima se bavi.

Iz takvih opredeljenja proizilazi da su niti radio-amaterske aktivnosti isprepletane do te mere da bi ih teško mogli odvojiti. Sve one sadrže pored osnovnih tehničkih, sportske pa i takmičarske elemente. Može se zaključiti da je radio-amaterima za takve aktivnosti potreban pored psihičke, dobra fizička pripremljenost i izdržljivost. Ipak je to posebno izraženo pri bavljenju amaterskom radio-goniometrijom.

Visok stepen nužne fizičke pripremljenosti za bavljenje radio-amaterizmom naveli su jedan broj zemalja da radio-amaterske saveze, udruženja i njihova delatnost nazovu radio-sportom i, u skladu s tim, amatersku radio-goniometriju sportskom disciplinom.

Amaterska radio-goniometrija se primenjuje na razna načine. Negde su elementi sporta bivala potisnuti u drugi plan - osnovna je bila tehnika, da bi u drugačijoj primeni sportski elementi bivali izraženiji.

Vremenom su prevladali sportski elementi. Dolazilo je do međusobnih susreta - takmičenja, pa je aktivnost normativno regulisana u vidu pravila za takmičenja u amaterskom radio-goniometrisanju. Kasnije je i Medjunarodna unija radio-amatera (IARU: International Amateur Radio Union) usvojila pravila za šampionate u amaterskom radio-goniometrisanju u I regionu IARU, a kasnije i u svetu : Rules for Championships in Amateur Radio Direction Finding. 

Čovečji život ima svoj odredjeni vek. U tom veku trideset pa i četrdesetgodišnji period je velik, dug. Baviti se u tako dugom periodu određenom aktivnošću neprofesionalno, hobistički, a posebno ako ona ima vrlo izražene sportske elemente, to je nešto što je vredno pažnje pa i divljenja. Nije isto ako je bavljenje amaterskom radio-goniometrijom počelo sa devet ili dvadeset i devet godina. Posle niza godina onaj prvi dolazi u kategoriju seniora, dok je onaj drugi stigao u starije seniore ili popularnije u "veterane". Oni koji su uvodili među naše radio-amatere amatersku radio-goniometriju su uglavnom penzioneri, ali ima i onih koji se još uvek bave amaterskom radio-goniometrijom.

Analiziraju šta je to što privlači pojedince ka radio-amaterskoj goniometriji i tako dugo zadržava kao poklonike: to je nagon ka istraživanju, otkrivanju sakrivenih radio-stanica, koje je neko drugi sakrio. Trebalo je na svakom takmičenju pobediti sebe i one oko sebe. Nije radio-goniometrija bez razloga nosila naziv "lov na lisice" gde je pušku zamenio mali (nekada vrlo veliki) goniometar a umesto lisica sakrivale su se radio-stanice. To je doduše i orijentacijski sport, gde radio-stanicu zamenjuje obeleženi punkt. To je rekreacija, ali i borba za osvajanje medalja i plaketa. To je druženje i sticanje novih prijatelja, od onih malih golobradih, pa do svojih vršnjaka i starijih.

Amaterski radio-goniometri su malog oblika, iako prenosivi, projektuju ih radio-amateri i izradjuju u radio klubovima. Rade na amaterskim frekvencijama. Antene im se razlikuju od antena drugih radio-uredjaja, izradjuju se zajedno sa goniometrom da bi se njime mogle okretati. Koriste se kao ručni merni uredjaj u poljskim i gradskim uslovima za odredjivanje pravca i smera izvora elektromagnetskih zračenja od strane sakrivenih radio-stanica. Nemaju ugradjene limbe (azimut skale) za ocitavanje snimaka u stepenima, ali se to u slučajevima potrebe može učiniti pomoću kompasa (busole) s kojim amaterski  radio-goniometristi raspolažu.   

Amaterski radio-goniometristi snimaju signale sakrivenih radio stanica, ucrtavaju ih u topografske karte, analiziraju, obradjuju i odradjuju nalazišta tih sakrivenih radio-stanica i pronalaze ih. Sve to obavljaju krećući se, trćeći (redje kolima, skijama, čamcem) kroz odredjena nadmetanja, tehničko-sportska zabavljanja, kroz nazovimo je jednu vrstu igre. A igra je slobodna akcija koja se prihvata kao fiktivna i izdvojena od svakodnevnog života, sposobna medjutim, da potpuno obuzme "igrača". To je aktivnost bez materijalnog interesa i koristi koja se odvija u ograničenom vremenu i prostoru i po propisanim pravilima.

Raspon godina kod amaterskih goniometrista krece se od 10 do 70 (pa čak i više). Zreo čovek, a ne samo dete, igra se sa isto toliko predanosti koliko je pokazuje i u svom profesionalnom radu. Često ga igra više interesuje od rada. Ona zahteva utrošak energije, inteligenciju i pažnju. Najizraženiji vid te igre kod amaterskih goniometrista su takmičenja.

Čovek se igra tamo gde je čovek u punom smislu. Načelno, karakteristika amaterske radio-goniometrijske "igre" su u tome što one ne stvaraju ni dela ni bogatstva i time se razlikuje od rada i umetnosti. Na kraju svake igre sve počinje ponovo sa odredjene tačke bez pojave bilo čega novog - nema rukotvorevine, remek dela ni uvećanog kapitala. Ta "igra" je prilika za trošenje vremena, energije, za domišljatost i veštine. Kada sve to rade profesionalci i kada na taj način zaradjuju svoju platu, na primer, na ringu, pisti, pozornici kad pri tom moraju da misle na nagradu, nadnicu, honorar, onda oni nisu igrači, već ljudi od zanata. To je neka druga igra.

Igra kroz ARG javlja se kao takmičenje, tj. kao borba u kojoj su veštački stvoreni jednaki izgledi, da bi se protivnici sreli u idealnim uslovima, za koju su se smatra da trijumf pobedniku može da pruži preciznu i neopozivu vrednost. Radi se o rivalstvu koje se odnosi na brzinu, izdržljivost, snagu, pamćenje, veštinu, domišljatost itd. koja se ispoljava u odredjenim granicama i bez ikakve pomoći spolja, tako da je u određenoj kategoriji pobednik onaj koji je bolji.

Za takmičenja se pokušavaju obezbediti podjednaki uslovi za sve učesnike. Međutim, apsolutnu jednakost je nemoguće postići bez obzira na želje. Na primer, u boljem je položaju onaj amaterski goniometrista koji startuje kasnije - dakle uslovi im nisu jednaki. Ali, ako je vrmenski razmak isuviše veliki, prostor dosta otvoren i temperatura porasla za desetinu stepeni pa je previše vruće, onda uslovi ponovo nisu isti i prednost je na strani onog koji je startovao ranije. Iskusan tehničar zapaža ugaženo lišće, putanje kojim su se kretali takmičari pre njega. Zato se redosled nastupa odredjuje žrebanjem.

(Tekst je preuzet iz knjige "50 godina amaterske radio-goniometrije")


 

    -  Amaterska radio goniometrija  - 

    16.ARDF World Championship 2012.

    EU ARDF Tara 2005 - Album 1

    EU ARDF Tara 2005 - Album 2

    EU ARDF Tara 2005 - Album 3

 

 Somborske novine 1978. god.

Propagacije